Milos Voinovic

''May God be with you, dearest uncle mine:
My uncle Stefan, Tsar of all the Serbs!''
And then at last the Tsar knew who he was,
And saw that this was Milosh Voinovic.
''Milosh, my nephew dear, 'tis you!'' he said.
''How blessed is the mother who bore you!
How blessed is the uncle whom you've served!
Why did you not reveal yourself at first?
For on the way you must have suffered much
From poor lodging, hunger, cold, and thirst!''

Excerpt from Serbian epic poem ''Tsar Dushan's wedding'', translated by G. N. W. Locke

Oil on paper.

„Збогом остај, мој мили ујаче,
мој ујаче, српски цар-Стјепане!"
Таде се је царе осјетио
да је оно Милош Војиновић,
па говори својему нећаку:
„Та ти ли си, дијете Милошу!
Та ти ли си, мој мили нећаче!
Благо мајци која те родила,
и ујаку који те имаде!
Зашто ми се отприје не кажеш,
него сам те путем намучио
и конаком и глади и жеђу ?"
Тешко свуда своме без својега!